White balance

Ovo je sad postalo prekomplicirano

Jelda?

Da -.-
Pojednostavi malo

A ne mogu.
Ne znam kako pojednostavit.

Isto kak si zakomplicirala

Hahaha. Lako je zakomplicirat. A uskoro će se rasplitat stvari. Uskoro je kraj :D

Ajde doobro xD

Pa da. Sada pišem nastavak. Zasad nije komplicirano.

„Dobro. Kako želiš. Ja znam što sam vidjela.“, rekoh mu smireno.
„Dobro. Živi u svom jebenom uvjerenju.“, uzvratio mi je i otišao zalupivši vratima.
Više nisam znala kome vjerovati.
Dal' da vjerujem svom instinktu ili drugima.
Iako, drugi prečesto mijenjaju svoje stavove. Odvezu me u bolnicu i kasnije zaniječu.
Sve je čudno postalo.
Odlučila sam otići van na svjež zrak i razbistriti um.
Znala sam da postoji mogućnost da se izgubim negdje, no, nije me bilo briga.
Čula sam korake iza sebe i okrenula sam se.
„I mislio sam da si ti.“, rekao mi je Zvonkec.
„Oke.“, uzvratila sam tihim glasom.
„Šta je? Previše trave utječe na mozak? Ritard!“, zaderao se.
Samo sam zakolutala očima i nastavila hodati.
„Pitao sam te nešto.“, rekao je Zvonkec zlobnim glasom.
„PUSTI ME!“, zaderala sam se. „Svi me prave ludom. Govore da je Tomislav u bolnici, a on redovito dolazi k meni. Onda govore da se pazim itd.“, rekla sam istresajući dušu krivom čovjeku.
„Pa pazi se. Ako ti to govore... Tomislav jest u bolnici, samo da znaš.“, rekao mi je.
„Super, još i ti.“, rekla sam i nastavila hodati dok je on skrenuo u svoju ulicu.
Prolazila sam pored Tomislavove kuće i pogledala u njegov prozor. Crna sjenka se brzo odmaknula od prozora.
Na ulici nije bilo nikoga. Pustoš.
U koju god kuću pogledala vidjela sam samo crne sjenke na prozorima.
Vidjela sam ih u kutu oka i kad sam pogledala u tom smjeru, nije bilo nikoga.
„Možda stvarno ludim.“, rekla sam sama sebi.
Čula sam korake iza sebe, no, kada sam pogledala iza opet nije bilo nikoga.
Krenula sam kući, no, imala sam pravo. Izgubila sam se. Bilo je previše ulica i nisam znala u kojoj sam.
Instinktivno sam posegnula za mobitel, ali nije bio u trapericama. Sjećam se da sam ga ponijela, a sada ga nije bilo. Nisam mogla nikoga nazvati, ni vratiti se kući.

Definitivno si zakomplicirala :) Kako sad nije bio u bolnici i tkoje vise lud ovdje? Ajde, bas me zanima kao ce se sve rijesiti

Iskreno, i mene zanima xD
Ovaj Zvonkec je ušao u priču totalno nenadano. :D

Amy je napisao/la:

Iskreno, i mene zanima xD
Ovaj Zvonkec je ušao u priču totalno nenadano. :D

Pisac koji nenadano uvlaci likove i pise kako mu dodje-ma divna si

Da. Ne volim isplanirat sve. kako mi dolazi, tako pišem :D
Hvala, hvala :D
Također!

Amy je napisao/la:

Da. Ne volim isplanirat sve. kako mi dolazi, tako pišem :D
Hvala, hvala :D
Također!

Hvala
E, sad me jos vise zanima kako ces sve ovo razrijesiti ako nemas plan

Ne znam ni sama hahaha :D

Meni ej bilo super al s predzadnjim si jako usrala.Sve se pomješalo

Meni je oke.

Meni je stvarno ok

I meni xD

Vazno da se tebi svidja

Hehe da :D
Pišem za svoju dušu :D

Da, i da nas zabavis

Hahaha, da :D
Moram napisat sex scenu :D

Moras!
Kad smo kod toga, jesi procitala one dvije druge price?

Evo, baš razmišljam kako sam ih zaboravila pročitat. Kad uhvatim vremena.
Već imam ideju za sex scenu, al nikako da napišem.