Sastavci,priče.. :)

WTf ? Pomirili se ?

Jes :')
Tj,nismo jos sluzbeno u vezi,no cujemo se 0-24 ,vidamo sto je vise moguce (ako ja idiotkinja ne zaspim pa on jadan ceka sat vremena -.- ko zadnja 2 dana xD ), zovemo se "ljubavi,sreco" lalal i kako to vec ide, provodim najljepse sate s njim i prekrasno nam je i mogu rec da smo nakon sveg sta je bilo iskreniji jedan prema drugom. Mogu reci da sam presretna :D
Neko vece,odkada smo opet "mi", smo bili bas na toj klupici i onako mjesecina *.* takoooo jaka je bila,prekrasno. 4 sata sam visila tamo ^^ napricali se iskreno,sve si rekli, prepustili se emocijama i osjecajima i avv ^^ <3 to je to :) i nadam se da ce nam ovo trece ljeto,treca sreca, proci najbolje do sada :D

Preeedobro <3

Sretnice.
Ljubomorna.

Jao sreco,doci ce i tvoje vrijeme,tj.kad ces bit sretna koliko i zasluzujes :*
hvala Amy :)

Ohoho Nika
Presretna sam zbog tebe ^^

Hvala sreco :**

Evo nešto nastalo sad. Ponukao me sinoćnji san na ovo. Možda vam neće biti dobro, no, meni je savršeno hahaha. Shvatit ću ako vam se neda čitat, ima podosta.

Tog dana je sniježilo. Meke, bijele, sićušne pahulje padale su na ulicu i tamo se brzo topile.
Bilo je toplo za to vrijeme godine. Inače je uvijek već bilo bijelo i bilo je snijega do koljena.
Možda ipak neće biti bijelog Božića. „Gdje je nestao?“, pitam se.
U nosnice mi se uvukao miris kolačića. Onaj slatkasti miris cimeta, oraha, badema, voća, krema, biskvita.
Čujem sat kako kuca. Već je podne.
Pokušavam biti optimistična i misliti kako će do sutra snijeg ipak dovoljno napadati.
Krovovi kuća su se već lagano zabijelili.
Možda mi se ostvare snovi.



Budim se. Nešto bliješti vani. Gledam kroz prozor.
Gle, čudo. Toliko snijega. Sve je tako bijelo. Tako blještavo. Oči zabole od tog blještavila.
Hodam polako hodnikom, no, tamo nema nikoga. Jedino crvene lampice svijetle. Bor je zauzeo pola dnevnog boravka. Ugledam darove ispod.
„Neću ih sada otvoriti, čekat ću roditelje.“, kažem sama sebi.
Potrčim u sobu i spremim se. Idem van.
Već na vratima osjećam koliko je zapravo hladno vani. Ulice izgledaju kao da se cirkus sprema doći u grad. Sve je puno treperavih svjetala i natpisa:“Sretan Božić i blagoslovljena Nova Godina“. Izlizani natpisi, no, ustaljeni u narodu.

Ugledam brdo. Vidi mnoštvo djece na njemu. Kada sam se približila uvidjela sam kako su to moji poznanici.
Ljudi iz moje prijašnje, ali i sadašnje škole. Nema puno cura. Neke koje ja ne znam.
No, dečke znam. I to vrlo dobro.
Ugledam poznatu priliku kako stoji na vrhu, ograđena snijegom i gruda ostalo mnoštvo u podnožju brda. Iza brda nalazi se nekakav kip. Nešto slično onoj pregradi prije ulaska u cirkus.
Netko me povuče za vrat i baci na pod. Snijeg mi se zavukao pod odjeću. Zimske radosti, neki bi rekli. Ja kažem zimske gadosti.
Vičem i vrištim da me puste, no, oni ne žele. Uspijem se osloboditi i potrčim prema kipu. Gledam dečke i smijem im se. Oni mi uzvraćaju zlobne osmjehe i govore:“Amy, nećeš se izvuč. Znaš da ćeš završiti u snijegu, opet.“
Znam to i prihvatih situaciju. Tako je i svake godine. Vidim jednog dečka i potrčim prema njemu. Skočim na njega obuhvativši ga rukama oko vrata. Nisam smjela to učiniti, no, baš me briga. Odmah je saznao da sam to ja.
„Moraš ti mučiti ljude?“, priupita me.
Okrenuo je glavu i poljubio me. Onako silovito, kao da to već dulje vrijeme želi učiniti.
„Čemu to? Zar ti nemaš još jednu u nizu svojih cura?“, upitah ga.
„I da imam, nema veze. Ti si počela, tebe ću okriviti.“- kaže zlobno smiješeći se osmjehom koji poznajem.
„Baš ti hvala. Anđeo si.“, uzvratim mu s velikim osmjehom na svojem licu.

Pustim ga i padnem u snijeg.
„Vidi, Amy nam je pala u snijeg. Da pozovem dečke ili da šutim? Hm, hm...“, kaže mi stisnutih očiju.
„Daj šuti. Ne zezaj se s takvim stvarima. Dobro znaš da ne podnosim snijeg.“, zakolutam očima i osmjehnem se lagano.
„Da, da. Nakovrčat će ti se kosica. Jadna!“
„Hoće.“, odgovorim ponosno s nosom u oblacima.
Istog trena on se baci i padne na snijeg.
„Mogla si spomenuti da je tvrdo...“, kaže trljajući lakat.
„Mogao si pretpostaviti da je tvrdo. Znaš, zemlja je tvrda.“, odgovorim sarkastičnim glasom.
Legao je pored mene, povukavši me još dublje u snijeg i primivši me za ruku.
„Što ako netko vidi?“, upitam ga zabrinuto.
„Već su nas ljudi vidjeli zajedno...“, on odgovori potpuno opušteno.
Zaklopio je oči i prekrižio noge. Udomaćio se na snijegu.
Osjetila sam ubod na svojoj koži. Dlanu, točnije. Pogledala sam ga i vidjela potok krvi koji se slijeva niz ruku. Primila sam snijeg i stavila ga na ruku, ostavljajući crveni trag u netaknutom snijegu. Ono što je bilo blještavo bijelo postalo je crveno od moje krvi.
„Amy, krvariš. Daj da vidim.“, rekao je i silovito povukao moju ruku.
„Boli me to.“, rekla sam i povukla ruku prema sebi.
Očistila sam krv i pogledala kožu. Bila je netaknuta.
„Daj mi desnu ruku. Odmah.“, zaprijetila sam mu.
Bez protivljenja mi je dao ruku.
Njegova ruka bila je crvena. Krvavo crvena. Cijeli dlan je bio prekriven krvlju.
„Što se dogodilo?“, priupitala sam ga strogim glasom.
On se samo ustao i otišao. Ostavio je trag svog tijela u snijegu i narušio bjelinu svojom krvlju. Netaknuta priroda sada je bila taknuta.
„Što mu se dogodilo?!“, upitala sam samu sebe zarežavši.

Wtf je ovo ?
Fakat sta se desilo ?


I ovaj dio legendaran hahahaha
„Da, da. Nakovrčat će ti se kosica. Jadna!“
„Hoće.“, odgovorim ponosno s nosom u oblacima.

Majke mi, ne znam. Bezveze sam ovo pisala i nemam pojma šta će se dogodit.
Nešto slično sam sinoć sanjala, samo šta sam se ja ozljedila, ne on.
Hehe. To je istinit dio. To smo on i ja prije pričali.

A svejedno, dobro je
Napiši obavezno i drugi dio , zanima me sta ce se dogoditi

Oke, onda pišem jedan dan. Pitanje je šta će se dogodit. Ni ja još ne znam.

Nek bude happy end, dosta mi je crnjaka

Hehehehe, ok, bit će :D

Potrčah doma. Dečki s brda su me čudno gledali. Znaju da ne volim trčati i da nikada skoro ne trčim. Osim ako negdje ne gori.
„Amy... Di gori?“, upitao me jedan.
Nisam odgovorila i nastavila sam trčati. Jedan dečko je potrčao zamnom.
„Zašto trčiš?“, upitao me gledajući me iz žablje perspektive. Naime, bio je niži od mene.
„Ja, on, krv, snijeg.“, rekla sam bez daha. „On je ozlijeđen. Želim znat što mu je!“, povikala sam.
„Amy, izgleda da si se zabunila. On nije bio danas na brdu. On već leži doma tjednima. Loše mu je. Nešto ga je napalo, on ne smije van.“, gledao me kao da sam spremna za ludnicu.
„NEMOGUĆE!! Bio je sa mnom! Poljubio me, držali smo se za ruke. Tamo!“, pokazala sam prstom.
„Tamo nema ničega. To je netaknuti snijeg. Bolje da te odvedem doma.“, brižljivim glasom je govorio praveći me ludom.
Prepustila sam se. Odveo me doma.
„Znam da smo bili zajedno. Znam da smo bili zajedno. Znam da smo bili zajedno.“, govorila sam dok smo išli doma. Nisam sklapala oči, smo sam tupo gledala u pod.
„Jesi pušila nešto? Konzumirala nešto?“, poveselio se mogućem odgovoru.
„Znam da smo bili zajedno.“, nastavila sam.
Osmjeh mu je pao s lica.
Došavši doma, unio me preko stepenica i položio na kauč.
„Ako me trebaš, samo me zvrcni. Odmori se. Ozbiljan sam.“, rekao je.
Znala sam da se nije šalio. On je bio vragolan jednako kao i ja. Ni njemu ni meni osmjeh nikad nije silazio s lica, a sada smo oboje bili prestrašeni, iako za druge stvari.
„Hvala B. Puno mi znači što si me doveo doma.“, rekla sam mu umiljato. Ne volim ga zvati punim imenom/nadimkom, pa ga zovem samo B.
Spavala sam. Činilo se kao da je trajalo danima. Probudivši se, automatski sam posegla za mobitelom i pogledala koliko je sati.
„20:06. Koliko je bilo kad smo došli doma?“, zapitala sam se.
Nitko se još nije vratio kući. Čudna pojava s obzirom da je uvijek netko doma.

Čula sam zvono na vratima. Jedva se ustavši, došla sam do njih i pogledala kroz špijunku.
Povukla sam kvaku i širom otvorila vrata. Nikoga nije bilo tamo.
„BU!“, B je iskočio i preplašio me.
„Budalo! Srce će mi stati!“, povikah.
„Sorry, Amy. Ti znaš da ja tebe volim i da te ne bih htio strpati u bolnicu. Pa što bih ja bez tebe??“, rekla je pomalo zlobno i sarkastično.
„Da, da. Daj uđi. Zima je.“
Ušao je i otresao snijeg sa sebe. Gledao me pomalo zabrinutim pogledom, ali s umjetnim osmjehom na ustima.
„Jesi bolje?“, upitao me.
Kimnula sam glavom gledajući u pod.
„Doći će Dez danas i posjetiti te. Naravno, opet će ti htjeti prodati travu. Hoćeš ju kupiti?“, upitao me , „Mislim, ako želiš, mogu ja pušiti s tobom. Praviti ti društvo. Bila bi mi čast.“, rekao je i iskreno se nasmiješio.
Voljela sam to što je u mom životu. Uvijek je bio pun razumijevanja na svoj uvrnuti način. Uvijek se smijao i uljepšavao mi dan. Kao pravi brat.
„Dobro znaš da ću kupit. Uvijek kupujem od Deza. Mora se riješiti čovjek toga, a i prilično je jeftino. Naravno da ću kupiti.“, rekla sam napokon s osmjehom.
„I da, voljela bih da sa mnom pušiš.“, nadodam.
„Ja idem sad, doći će Dez, ti isposluj to malo s njim, spusti cijenu ako možeš, uzmi što više. Uzmi sve što nudi i vidimo se za jedno sat vremena. Donijet ću svoju polovicu novaca.“, rekao je u žurbi. Opet je išao kod cure.
„Vidimo se B. Ne moraš se žurit.“, rekla sam grleći ga.
Izašao je iz kuće i zalupio vratima.
Nedugo nakon njega opet se začulo zvono.
„Što si zaboravio?“, upitala sam otvarajući vrata.
No, na vratima nije bio B, već on.
„Isuse. Uđi! Rekao je B da si bolestan i da ne možeš ići van.“, rekla sam zanemarujući scenu na brdu.
„Bolestan?? B se samo zeza..“, rekao je.
„Super mi je bilo na brdu. Volio bih ponoviti to.“, rekao je i primicao se prema meni. Samo odjednom njegove ruke su bile obavijene oko mog struka.
„Prelijepo mirišeš.“, rekao je stavljajući svoju glavu na moju.
„Objesi mi noge oko struka.“, rekao je što sam ja automatski napravila. Lagano sam poskočila i objesila noge. Shvaćala sam čemu ovo vodi.
Hodao je prema mojoj sobi i lagano me spustio na krevet. Krenuo je prema prozoru i počeo spuštati rolete. Uto zazvoni zvono.
„Shit, moram otvorit. To je vjerojatno Dez. Čekaj tu.“, rekla sam užurbano.
Potrčah prema vratima i otvorih ih.
„Bok Dez. B mi je rekao da ćeš doći.“, rekla sam mu.
„Oo da. I vidi što nosim.“, mahao je vrećicom po zraku.
„Upravo sam dobio i odlučio sam to podijeliti s tobom. Makar znam da će i B pušiti.“, rekao je s osmjehom na licu.
„Cijela vrećica 100 kuna, ako naravno nije problem.“
„Deeez, ljubavi. Može za 80?“, cjenkala sam se kako mi je B i rekao.
„Pošto te ja taaako volim, dat ću ti za 85.“, povisio je cijenu.
„Ajmo reći da može. Hvala Dez.“, rekla sam poljubivši ga u obraz.
Pružio mi je paketić dok sam mu ja istovremeno pružala novce.
„Bilo mi je drago poslovati s tobom. Dođem ja ponovno uskoro.“, rekao je spremajući se otići.
„Čekaj, Dez. Moram te pitati nešto. Što je s njim? B je rekao da je bolestan, ali on je u mojoj sobi.“, rekla sam nadajući se normalnom odgovoru.
„Moolim? U tvojoj sobi je?“, upitao je počevši trčati.
„Amy, tu nema nikoga.“, zaderao se preko kuće.
Ušla sam u sobu i vidjela da je prazna. Krevet je bio netaknut unatoč tome što sam ležala na njemu. Ispod kreveta i u ormarima nije bilo nikoga.
„Jesi pušila nešto prije?“, upitao me Dez grleći.
„Ovaj, da. Gljive.“, rekla sam sarkastičnim tonom. „Sigurna sam da je bio tu.“, rekla sam zabrinuto. „Možda je otišao dok smo pričali.“
„Amy, on leži u krevetu već danima. Ako ne i tjednima.“, rekao je gledajući me brižno.
„Daj mi tu vrećicu. Nećeš ti meni ništa pušit danas.“, rekao je pomalo ljuto.
„Ne, oke sam. Samo sam umorna. Bit će sve super, vjeruj mi. B će me pazit.“, rekla sam ulijevajući mu pouzdanje.
„B ne zna na sebe paziti, kamoli na tebe. Bolje da ja ostanem s vama.“, prišao mi je i zagrlio me.
„Dez, zbilja ne treba. Znaš da te volim i znaš da želim d ostaneš, al realnost je da ti ne možeš ostat. Stvarno. B će me paziti. Obećajem.“, rekla sam sigurno.
„Dobro. I ja tebe volim mala.“, rekao mi je i izašao van.
Vratila sam se u sobu i zatekla poznato lice.
„Čovječe, di si bio? Šta je ovo?!?!“, počela sam histerizirat.
„Amy, tu sam cijelo vrijeme. Nije tebi dobro danas.“
Ležao je na krevetu i gledao me svojim crnim očima.

Hahahhahaha koja znanatvsena fantastika O.o
Kolko sam sužila..B je brzi?

B je Benc.
Hahaha, ne pitaj zašto se Ceco samo pojavljuje i nesatje. Shvatit ćeš sve, samo polako.

Aaa onaj slatki
A nis' ni ti luda

Da, Benc. Brijem da je prekinuo s marijom, pa ako hoćeš...
Šta bi ova druga rečenic trebala bit? Na šta se to odnosi?

Da nisi ni ti luda,odabereš najslađeg dečka :D

Hahahaha. A on mi je prvi pao na pamet. A Dez je Aki. Vidiš da nikome nisam ime stavila, osim sebi.

Kaj nije dez tvoj sused?
Da, Benc. Brijem da je prekinuo s marijom, pa ako hoćeš...
Ti si bolesna O.o

Da, Dez je moj susjed. Aki. Arian Dezdani.
Ne, ja sam normalna. Fkt, brijem da su prekinuli. 90% sam sigurna.

...

Ajmeeeeeee.. Prelijepooooooo <3